Triatlon klub Varaždin

Slab začetek, slaba izvedba, slab zaključek. Rezultat, slab splošni vtis. Katastrofa.
 Prijava ni uspela. Večkrat se prijaviš in nič. Potem zasebno-osebna linija.
Izvedba. Zvonko si je med plavanjem zlomil očala. Predsednik v 4 krogov z bicem, 2 kroga vozil na predrti gumi. Med 73 triatlonci predsednik zasedel 67 mesto. Yupiii.
   Ob koncu tekme sledi proglašenje samo do 50 let. Zvonko in predsednik sta končala med kiki-juniorji. Opomba: Leta 2007 leta so bile na Blejskem olimpijskem triatlonu kategorije do 70 let. Tak.
 Taj dan je blo najboljše prespati. Pozabiti na triatlon.
Ampak to pravzaprav ni res. Na poti nazaj domov smo si privoščili Trojanske krofe. Predsednik pač je dobil dolg iz delovnih dni v Domžalah.
   Foto: predsednik s starim prijateljem Matkom. Večkrat su se udeležili olimpijskega triatlona na Bledu. Predsednik ga imenuje: propadli hrvaški predsednik.
Priimek Josipović. Njegov oče je takoj iz iste vasi nad Baško Vodo.
Še en foto. Dva predsednika, Gerald iz HSV in predsednik TK VŽ, kojem se po proglašenju zmračilo pred očmi.
Veselje pak domoj. Prišli so krofi, eden za tekaškega partnerja. Vseeno čestitke na koncu.

 Sabor. Nastavili su darovi i pružena ruka pomirbe od strane ap. Pitanja konkretna, bitna od važnosti za gospodarstvo posebno i za funkcioniranje države. Odgovori prastari, ofucani, demagogija i optužbe na osobnoj razini umjesto ozbiljnosti. Kršitelji Ustava. Kršenje Ustav nije položiti svečanu zakletvu a onda naočigled krasti.

 Hvaliti se rastom BDP-a a ne se pohvaliti i inflacijom. Tu se izvoljevala izjasniti čak i C. Lagarde. Iako ima ulet na svako događanje, ovo svjetsko u Dubrovniku izbjegao. Kao i vojsku. 2 puta. Poslao Savića.

Najvažnije pitanje o nesposobnosti izašlo na svjetlo dana putem zastupnice Benčić. Po pipanju oko Petro$korporejšn-esej od 01.06. Odgovor je bio očekivan. Nikad veća zaposlenost, rast BDP-a, Učka ...... 5 minuta monologa ali odgovora ni. Poslije 1 sata je odgovorio kad je drugom odgovarao, jer mu je netko savjetovao da nije dobro postupio. I tu se proslavio. Da su na tome radili Habijan i Šušnjar !? Gdje krije stroj Vremeplov? To se događalo u 2 mjesecu kad ni on nije čuo za Šušnjara a kamoli da je ministar u duplikatu.

  Digresija o zaposlenosti. Zakon, točnije prozvan Lex Milić. O plaći uhljeba. Tako raste zaposlenost. A kakva je zaposlenost u nas. Crtica iz moje ulice. Sudarila se 2 autobusa. Šoferi, Hrvat 72 godine i Filipinac 45 godina. Ko nas to voza. Ali zaposlenost vrhunska. Danajska ađenda. Ima i druga strana zaposlenosti. Recimo kod soseda. Svako malo mjesto ima neke male firmice i nema iseljavanja iz SLO. Kod nas je sve koncentrirano u Zagrebu onda je Tomašević kriv za kolaps prometa Zagreba. Imbecilni zaključak. Prostorno limitiran a auta sve više. Pogledajmo malo o zaposlenosti kod Orbana i privredi o kojom mi možemo samo sanjati.

   Suzuki se proizvodi u Ostrogonu od 1992, Mercedes-Benz u Kečkemetu od 2012, a Audi u Juri više od dvadeset godina. Pored toga, BMW trenutno gradi novu tvornicu u Debrecenu i  CATL /Kina/ gradi tvornicu baterija s 9000 radnih mjesta u Debrecenu. Dolazi auto BYD u Segedin i još  Great Wall Motors u Pečuhu.

Xi Jinping mu je bio na sat vožnje. Mogao ga ugostiti. Pozvati na brudet, soparnik, crnjaka i Pelješki most. Možda bi i mi dobili nešto za šarafiti. Jednostavnije je sve uvoziti.

   Ja bi se zavukao u mišju rupu na 12 godine na račun susjeda. Ali Milića treba proglasiti nadšefom i dati mu veću plaću. I eto zaposlenosti za hvaliti i pohvaliti.

I o Stefenu, Štefu u Ferrariju. Dobio me je zadnjim govorom u prošlom sazivu Sabora. Međutim, gledam ga iz Brisela. O spontanosti i ostalim bedastoćama ne treba trošiti riječi kao i o smrtnim prijetnjama. Još nije objasnio ništa o autu u kojem je ulovljen. Kao da nije proveo cijeli život u USA.

   Što se tiče govora iz Brisela nastojao je biti uvjerljiv i iskren. Bio je. Na svako pitanje novinara prije odgovora pogledao je u desno. Ni jednom u lijevo. Za obavještajce i čitaće govora tijela, poznato je da bi tada osoba trebala kao govoriti istinu. Prefriganac. 

    Drugu subotu zaredom vozim pored Drave. Na svim centralama turbine rade na maksimumu. Pored toga voda se preljeva preko brana. Vode ko šodra u Dravi. Opet ćemo slušati pored tunela Učke i Pelješkog mosta kako je dao jeftinu struju. Da, centrale su amortizirane. KW je badava pa se može hvaliti sa onim što je napravljeno u Yugi. Ista ađenda nedavno u Var. Toplicama. Kaže biće rekonstrukcija. Lako je sad mijenjati školjku u šekretu kad je GK Međimurje izgradilo cijeli hotel bolnicu. Zna se u Yugi. 

    Strandbad, legendarno mjesto starta Ironman Austria. Termin 16.06. Organizatora zavelo globalno zatopljavanje. Obično je bio u sedmom mjesecu. Parkiran do talijanskog kampera. Lik je spreman, na bočno staklo nabio plakat Ironmana. Ja na prijavu a on na trčanje po kiši.

   Voda službeno topla 16. U stvari jedva 13. Dosadna kiša nastavlja. Tranzicija popljavljena. Suci u čizmama. Aquathlon bi se mogao odvijati u tranziciji. Teško se uvlačim u neopren. Veličina L a meni treba XL. Još teže plivam. Desnom rame 3 puta ozljeđeno i sad još puknuta tetiva. Po našem Pravilniku zdravstva operira se do 60 godine. Otplivam kilometar i teško se izvlačim iz neoprena. Trčanje polovično. Završio u limitu 58;20. 

Dan za što prije za zaboraviti a moja izvedba za plakati. 2022 g. išao sam 46:02. Ipak malo zadovoljstvo. Postolje i pokal. Herren M 70. Bodovi za AATCup i za KTRV. Pored bodova fasoval 2 paketa Magnezija i 4 paketića gela za moje tjelesna sklopove, nepromoćivi ruksak i ručnik veličine plahte. I bon za stroške. 

Jedini plivač bez neoprena klupski kolega Matzka. U sredini. Ukupno takmičara 100, prošle godine 300. Proglašenje. Razišli se oblaci. Put prema domu i stidljivo sunce do Lavamünda. Na dalje. Opet sitna kiša.  

 https://photos.app.goo.gl/tpRGjKbk1WtVDix39

   Ako se vratimo udarnicima. Toliko se izgradila da bi trebali u tonaži imati milijun Peljeških mostova. Bilo je vrijeme izgradnje. Došlo vrijeme razgradnje. 

U Šugi nitko nije nabrajao tih milijun Peljeških mostova. Danas o jednom slušamo svaki dan po nekoliko puta. Jednog izgradili a milijun njih uništili. Izvrstan omjer, korporacijski.

     Eh, Petrokemija. Bila svjetska firma. Sad je u turskim rukama. Vratili se. Nekad su imali sandžak u Požegi od 1538- 1691. Kako ja to znam. 

Pa iz povijesti. Osobno. Koliko je bila to kolektivna trauma da se zadržala do danas. Dobro, ja to ne govorim ali moja mama se znala izvikati na mene ako sam napravio neku tešku svinjariju. Kaj je tebi, jesi li ti Oroslan. Tada to nisam znao ali danas znam, slutio sam da je taj Oroslan nešto užasno. Prvi sandžakbeg bio je Arslan-beg. Naši preci su malo modificirali ime.  

    Od Petrokemije nešto je i nebitno ostalo. Nije baš sve propalo. Ali ne stojimo dobro. Uspjeli smo to prodati ali i izgubiti. Netko je sklopio Ugovor o dokapitalizaciji. Naši korporativni stručnjaci / znanstvena ocjena Plenkovića/ uplate. Onda Turci uplate. Izgleda previše. Međutim uplata nije dobro sjela. Prisjela je. Bila je premala. Dakle ne znaju pravilo trojno ali ne znaju izračunati ni bijedan postotak. Pa smo izgubili kontrolni paket dionica. 25 %+1.Ili je nešto drugo u pipanju.

   Ispalo da imamo oko 20 %. 

Sad ili je netko od korporejšn stručnjaka nepismen ili pučkoškolska matematika nam nije išla. Poznato je ko bio u pučkoj školi matematički anemični korporejšn.

Činjenica da korporejšn kapitalci ćute. Biće izazova za osobu sa reduciranim izričajem. Ako se brzo nešto ne reducira.

Mnogi jesu. Mnoštvo je imalo samo svoj interes. Kao složna braća.

  Ko je shvatio. Shvatio. Ne bi se štel mješati. Ali moram upozoriti gradočelnika Tomaševića da po natječaju nije bitan rok, količina i garancija za isporuku plina Zagrebu. To nije bitno. Jer za te uvjete već se sve zna. Ko će dati plin po povoljnoj cijeni i koja će banka pratiti biznis.

    Ima ona. Ne sva jaja u jednu košaru. Mnogi ju ne shvaćaju. 

Nikad nisam dozvolio da imam samo jednog kupca ni kupca koji bi mi bio 30% prihoda. Posebno sam izbjegavao složnu braću. Ako su nametljivo željeli kupovati onda sam im ponudio oštre uvjete. Avansno plaćanje i uvećanu cijenu. Budući sam imao neke inovativne proizvode znao sam da će oni ih dalje preprodavati. Što je veći kupac on je sve veći gazda. Ako ne plati robu, kod nas se možeš plakati nad sudbinom. Kako nisam u složnoj braći ne može ti pomoći institucije sistema. To su iskustva iz Lijepe Naše. 

    Imam i iskustva iz šugave Yuge. Kao obrtnik isporučio sam uredno robu, ispostavio račun. Isti sam morao ovjeriti kod Porezne i platio 15% državi. Platio sve ulazne troškove i dobavljače. A"majstor lupež" meni ne plati. Nisam brinuo brigu. Odem na isti šalter gdje mi je ovjeren račun. Kažem Ja sve platio ali nisam naplatio. Za par dana javi se žiro račun. Ili je na fax došla kobasica u vidu kompenzacije, cesije ili asignacije. Sve u pet minuta. Danas obilaziš advokate, bilježnike, suce, tužitelje. I plačeš. Na kraju obilaziš doktore. Znam nekoliko bliskih koji su si oduzeli život na pravdi Boga. I nikom ništa.  

Ima i jednostavan put ako si u partiji složne braće. Prekonoći postaneš biznismen i tajkun.  

   Jučer u Otvorenom, Herman ultimativno traži ostavku gradočelnika. Plin za cent. Nitko ostavku ali i nitko kazneno gonjen. A Petrokemija. Droga koja te baci u trans građanske dužnosti.

 Zagrebu se zagubio korporativni plin. Kad se ručice bratske slože sve se može. Možda malo posla za novinara istraživača. 

Tako su na presici objasnila dva liječnika. Goluža nestranački sa liste MOST-a i neizbježni izvjestitelj za sve politike i teme, Herman. Objavili nesposobnost gradočelnika jer nije dobio plin.

Kako to oni znaju ako danas o tome HERA odlučuje. 

Posebno je znalački nastupio Herman. Poznatija mu mamica. 

   Posebno se gnušam takvih osoba koje rade u tercijarnim djelatnostima. Neki ih nazivaju uhljebi. Imaju solidnu državnu plaću pored koju na najprimitivniji način uvečaju zaradu na kriminalan način. Za takve isporučene usluge država pored spomenutih primanja dodala i svoje zatvorske isporuke. Ali u zao čas. Odlazak na zasluženo mirovanje iza rešetaka pored nekoliko odgoda pojavio se sudac koji je obavezni zatvor mađioničarski pucnuo prstom i zamjenio za slobodu. Na pitanje kako to. Može a da drugi to nisu zatražili. Znači svi stariji od 70 godina mogu izvoditi i isporučivati kriminalne radnje ali zatvor neće vidjeti. 

  Poznato je da se umire recimo u Lepoglavi. Ako nema rodbine, zatvorenik se pokopa na zatvorskom groblju o trošku države.