Bolesnik ili patolog
Aktualna tema. Veoma lukavo i pametno. Sve što se sada događa, kak sam mislio. Samo nam još to treba, nered. Dakle mnogi su zapeli da u ovom cirkusu, kad elegatno tonemo, da sve učine da se podjeli naciju. To je izgleda genetika u Hrvata. Kruha i igara. Ili Krešimirovo proklestvo.
Bolesnik ili patolog kak bi rekli po domaćem. Ispao patolog u patologiji. Patološki.
No da se ja vratim mojim, Brionima. Mobitel stalno zvoni, Jedni me hvale ali bogmeš ima ih koji me kritikuju. Odakle mi hrabrosti da parodiram našu krimi-sudsku sapunicu od bivšeg premijera.
Moram biti iskren i pod punom materijalnom i političkom odgovornošću, ustvrditi da nisam imao pojma o tome. I da je li moguće da se sudi našem premijeru. To mi ni u ludilo ne bi palo na pamet i onda da ja još povučen paralelu između poštovanog bivšeg premijera i mene koji sam premijer u sjeni. I to još samoproglašen.
Uostalom ko sam ja, nisam ni doktor, hm, bio bi i ja doktor ali nisam mogao naći nijedno djelce, recimo, nekog pjesnika sa knjižicom od pedesetak stranica. Meni je ostalo rešetkasti nosači, mostovi ala Akashi Kaikyo ili da zaustavim širenje svemira. A to je gotovo nemoguće pa sam ostao bez doktorata.
Da se ja vratim Brionima, nije mi poznato zašto je bivši skrivao svoja odijela kod mesara, možda da mu ih prekroji. Za sebe znam, dao sam prijatelju zeljaru da mi žena ne nosi odijela a ja se žene bojim, patološki, kad sam patolog. Kod mene je isto ko i u rođaka političara, poznatih, kad su se častili, da je jednom žena u braku, muško.
Klovića mi moj Mačor nije kupio ali mi je nabavio karte za operu ne u Veroni, jer odeš u tu Operu i možeš završiti u Remetincu. Da se odmah razumijemo ja sa time nemam ništa, časna pionirska riječ. Karte su za operu u Parizu, zašto toliko daleko. Nema veze sa daljinom, jer kad su prigovorili bivšem da odlazi u Veroni njegov PR, Maček je rekao pa neće valjda premijer biciklom. To znači da ja mogu ići biciklom ili da pokažem račun za avion i pratnju. Maček je nekoliko puta je obečao da će pokazati taj račun ali još nije račun vidio svjetlo dana.
Veza sa Parizom je ta da je opera u Parizu na trgu Bastilja, vjerojatno poznata informacija.Nema više Bastilje odnijeli su je oni koji su pokrenuli Francusku Revoluciju 14.07.1798
Liberte, Egalite, Fraternite, moto su stavili na 1 i 2 euro.
Glavni razlog za operu u Parizu je taj /tak mi je objasnio moj PR/ što idem oko zatvorskog sustava /Bastilja/ pa nema potrebe da mi se preporuča Remetinec. U životu sam bio nekoliko puta u buksi. Nisam ja bezgrešni. Često kad sam služio vojsku, JNA. Nisam poštovao autoritet, lažan. Pored vojničke bukse bio sam i tri /3/ puta u Lepoglavi, nisam samo prolazio kroz grad, nego su me tu i tamo zaustavili da malo turistički obiđem unutrašnjost kaznione. Kao patolog.
Možda bi bilo dobro da svom PR, Mačoru dam cipelu, za svaki s lučaj jer mi njegovo objašnjenje, ono oko Bastilje i Remetinca baš nije leglo. Dok je još vrijeme, treba učiti na tuđim greškama.
Taman da završim članak zvoni mobitel, i to u gluho doba noči. Moj pajtos zeljar. Jesi spakiral kofere. Evo samo što nisam. Kaže on:požuri jer ti je snijeg napadal. Skočim ja ko oparen do proroza a ono pola metra snješka. Treba odmetati snijeg, očistiti auto. Pajdaš kaže, bi ti došel pomoći ali neću jer si napisal da pri meni skrivaš kofere sa gaćama. Ja čutim, ipak je u pravu a nije mi ni na kraj pameti da izgubim prijatelja, kad se na muci poznaju junaci. I dok sam u glavi sumiral koju sam štetu napravil objavom o koferima, pajdaš mi zaželi sretan put Jankec. Sira, putra, jajec i krumpira, sve to ide u bijeli Zagreb grad. Cug ti bu pobegel. Naj pobegne karta /za Operu/ je v žepu. Danas ja nebum videl ni Zagreb ni Pariz a ni Remetinec.
Petrica Jankec
Bolesnik ili patolog kak bi rekli po domaćem. Ispao patolog u patologiji. Patološki.
No da se ja vratim mojim, Brionima. Mobitel stalno zvoni, Jedni me hvale ali bogmeš ima ih koji me kritikuju. Odakle mi hrabrosti da parodiram našu krimi-sudsku sapunicu od bivšeg premijera.
Moram biti iskren i pod punom materijalnom i političkom odgovornošću, ustvrditi da nisam imao pojma o tome. I da je li moguće da se sudi našem premijeru. To mi ni u ludilo ne bi palo na pamet i onda da ja još povučen paralelu između poštovanog bivšeg premijera i mene koji sam premijer u sjeni. I to još samoproglašen.
Uostalom ko sam ja, nisam ni doktor, hm, bio bi i ja doktor ali nisam mogao naći nijedno djelce, recimo, nekog pjesnika sa knjižicom od pedesetak stranica. Meni je ostalo rešetkasti nosači, mostovi ala Akashi Kaikyo ili da zaustavim širenje svemira. A to je gotovo nemoguće pa sam ostao bez doktorata.
Da se ja vratim Brionima, nije mi poznato zašto je bivši skrivao svoja odijela kod mesara, možda da mu ih prekroji. Za sebe znam, dao sam prijatelju zeljaru da mi žena ne nosi odijela a ja se žene bojim, patološki, kad sam patolog. Kod mene je isto ko i u rođaka političara, poznatih, kad su se častili, da je jednom žena u braku, muško.
Klovića mi moj Mačor nije kupio ali mi je nabavio karte za operu ne u Veroni, jer odeš u tu Operu i možeš završiti u Remetincu. Da se odmah razumijemo ja sa time nemam ništa, časna pionirska riječ. Karte su za operu u Parizu, zašto toliko daleko. Nema veze sa daljinom, jer kad su prigovorili bivšem da odlazi u Veroni njegov PR, Maček je rekao pa neće valjda premijer biciklom. To znači da ja mogu ići biciklom ili da pokažem račun za avion i pratnju. Maček je nekoliko puta je obečao da će pokazati taj račun ali još nije račun vidio svjetlo dana.
Veza sa Parizom je ta da je opera u Parizu na trgu Bastilja, vjerojatno poznata informacija.Nema više Bastilje odnijeli su je oni koji su pokrenuli Francusku Revoluciju 14.07.1798
Liberte, Egalite, Fraternite, moto su stavili na 1 i 2 euro.
Glavni razlog za operu u Parizu je taj /tak mi je objasnio moj PR/ što idem oko zatvorskog sustava /Bastilja/ pa nema potrebe da mi se preporuča Remetinec. U životu sam bio nekoliko puta u buksi. Nisam ja bezgrešni. Često kad sam služio vojsku, JNA. Nisam poštovao autoritet, lažan. Pored vojničke bukse bio sam i tri /3/ puta u Lepoglavi, nisam samo prolazio kroz grad, nego su me tu i tamo zaustavili da malo turistički obiđem unutrašnjost kaznione. Kao patolog.
Možda bi bilo dobro da svom PR, Mačoru dam cipelu, za svaki s lučaj jer mi njegovo objašnjenje, ono oko Bastilje i Remetinca baš nije leglo. Dok je još vrijeme, treba učiti na tuđim greškama.
Taman da završim članak zvoni mobitel, i to u gluho doba noči. Moj pajtos zeljar. Jesi spakiral kofere. Evo samo što nisam. Kaže on:požuri jer ti je snijeg napadal. Skočim ja ko oparen do proroza a ono pola metra snješka. Treba odmetati snijeg, očistiti auto. Pajdaš kaže, bi ti došel pomoći ali neću jer si napisal da pri meni skrivaš kofere sa gaćama. Ja čutim, ipak je u pravu a nije mi ni na kraj pameti da izgubim prijatelja, kad se na muci poznaju junaci. I dok sam u glavi sumiral koju sam štetu napravil objavom o koferima, pajdaš mi zaželi sretan put Jankec. Sira, putra, jajec i krumpira, sve to ide u bijeli Zagreb grad. Cug ti bu pobegel. Naj pobegne karta /za Operu/ je v žepu. Danas ja nebum videl ni Zagreb ni Pariz a ni Remetinec.
Petrica Jankec
Zadnja izmjena ( Ponedjeljak, 14 JANUARY 2013 05:54 )
