Povratak

Mislim,dakle jesam. Bio je to tulum a ne smiješ sve staviti na svjetlo dana,uglavnom uspio sam otići iako su neki iz EU bili da još ostanem,najviše su im se sviđali naši domaći vicevi a stvarna,notorna zbilja. Reklo bi se da ti ljudi žive neki sumoran život,iako je kod nas gadno,mislim na trenutno aktualnu ekonomsku zavrzlamu,neznaju se zabaviti a sve imaju.
Shodno tome mogli bi izvoziti naše Til Ojlenšpigele,kad nam industrijska proizvodnja lipsa,možemo izvoziti avangardu-estradu harlekina.
Bio sam 19.02.u Rijeci i bilo je duhovitih maškara,vjerojatno ste to uočili u novinama a imamo i cijelu ekipu,našu administraciju,to bi bilo zabavište za EUlux.
Moram to spomenuti,da je odluka o ukidanju raznobojnih flomastera bila nerazumna. Zašto,pa propali budu proizvođaći,proračun će se manje puniti,više će biti ljudi na Zavodu,ali najteže će meni to pasti jer kako da,molim lijepo ispunjavam bojanke i risanke sa istobojnim  flomasterom,recimo crnim?
Vraćamo se domu,ja sam se razgalio u odajama i gledam satelitske programe,a vođa puta vozi kamion šestoton,da nebi,šestdeset tona prokroma. Europu smo prošli ko nož kroz sir,nema granica i tako jurimo do Kidrićeva. Počeo sam si pjevušiti pjesmu “Vraćam se Zagrebe tebi”. Ne to je podvala,zapjevao sam si -da na varaždinskom placu pajdašicu ja mam,kad……
Kad ono policija,popodnevni sati. Preventivna kontrola,vozač da dokumenta,taholistić,aparat za gašenje,sve ima vrjemenski rok. Na kraju pitanje vozaću gdje je drugi vozać,jer se kamion može voziti 8 sati uz pola sata stanke. Evo ga odmara,pojavim se na sceni i ja,po pogledu na dvojicu policajaca padnem u trilemu. Prvo,neobično mjesto za kontrolu,službeni su a opet nešto je u zraku i treće,bojim se da ću ovaj puta biti,ne Ojlenšpigel već Kekec. Pari mi se,rekli bi splitovci.
Moram se pohvaliti,da sa slovenskom policijom nemam otvorenih pitanja,mir božji,najviše naplaćenih kazni u cijelom mom vozaćkom stažu/prebrza vožnja/ u Sloveniji,svi ostali u EU nisu mi toliko naplatili,možda bi i u Njemačkoj,ali su tjedno pregledavali svoje kamere a ja sam već bio doma kad su vidjeli moje akrobacije. Po jednom  mom vertreteru zamolili su me iz Ilingena/Baden-Virtembeng/da malo pazim na brzinu.
Zašto hvalim slovensku policiju,uvijek su bili korektni,možda sam ja za to kriv,nikakve svađe ili glupo negirati,uvijek treba argumentirati prekršaj. Tako sam u Ljubljani platio samo kaznu kao za pogrešno parkiranje a ustvari ušao sam u krivi smjer,iz Titove u Dalmatinovu pa lijevo prema Željeznici/jedan smjer/,pada sitna kišica,hladno je i mislim si tih petsto metara u trenu prođem,eh dvojica,kuda,zalutao sam pravdam sebe,iako Ljubjlanu poznajem bolje nego sebe,imam dijete u autu kažem,policajac je nemilosrdan,u retrovizoru vidim da mu je kolega jednom iz Kranja iza mene već naplatio kaznu. Ostalo mi je da ga zamolim za neku sindikalnu kaznu.Neki su več znali reči,ako je bilo u ponavljanju prekršaja,evo nam sindikalca.
Vraćam se kod Kidričeva,dam svoje dokumente a njima osmijeh na lice,vas trebamo.Predosjećam da me je ruka pravde iz EUluxa stigla,netko je htio naplatiti moje kurentovanje,ipak je to 3 mjeseca ranije. Ptujčani imaju tu crtu zabavljanja,po tome su i poznati u Europi,da ali što stime ima policija,pasoš je legalan,doduše na Ojlenšpigela. Vozaća su pustili,mene u svoj auto na razgovor u policijsku postaju.
U auto tišina,javim se,da li sam u kakvom prekršku,ja,vodimo vas k istražnom sucu,op,obično su prijetili kod suca za prekrške,kad nisam htio platiti kaznu. Čovjeka to privođenje brzo ohladi,naročito ako je gluho doba noći,pa se lakše plati a i brži je postupak.
Postaja,kao da su mene čekali,uniforme me predali civilima,tu nešto debelo na štima. Pitam kud ću sad,ja pred istražnog,valjda nisam nešto ušiljio za Dob/zatvor/,čekaj nisu me pretresli za tako ozbiljan postopek. Nas trojica u auto i pravac za Ormož,dakle opcija je za Kekeca,prođemo Ormož,dvojica po starom dobrom običaju ne pričaju ali navinuli su val 202 i pravac prema Ljutomeru,na jednom raskršću skrenuli smo,sva trojica i evo nas u Jeruzalemu. To nije pravi Jeruzalem ali jeste pravi.
Sve mi je bilo jasno da ću sad platiti onaj manus skript od Huse”3 Š”-ševa,šora,šega. Naročito ovo zadnje,samo još nisam znao čija je to ideja. Kad smo ušli u restoran,prisutni svi ustaše i počinju se smijat,nemogu pobrojiti koji su bili prisutni,bili su na neki način vezani za moj potvat,međunarodni mješani sastav i jedan s kojim se znam jako dugo preko mog oca/poznati je vinar u blizini Jeruzalema/ kad smo izvodili neke radove na crkvi na Kogu. Prava umjetnička bravarija,ne ko ovi danas izrađuju bravariju sa elementima uveženim iz Kine,pa ispada tipska bravarija. Otac je bio u svom zanatu poznat toliko da je jedan režiser iz Milana došao naručiti kovana vrata za svoj dovrac. Čisti ručni rad ko u Rolls Royca. Više puta je dolazio Talijan nadgledat rad i nije žalio vremena ni novca,jer je platio sve od nacrta,izrade,carine i montaže. A da se pohvalim otac je nabavio a to sada ljubomorno čuvam knigu sa raznim izvedbama umjetničke bravarije iz 1891 g štampana u Lepzigu autora;pazi ovo Theodora Krautha i Franza Salesa. Oni koji su tehnički obrazovani znaju da bez priručnika Bojana Krauta nije mogao završiti školovanje. Sad ,u kakvoj su vezi,neznam,ali imam dva ta priručnika jedan je prvo izdanje 1954 g.
Eh,što je bilo u restoranu,nije bilo prestrašno,mislim na moje financije,sve se našlo na sindikalnoj osnovi,domaće delicije:meso z /londrice/tiblice ili banjice,kosana mast,zaseka,sir z vrhnjem i crvena paprika,luk,čvarci,krampogačiće,ostale mesne proizvode nije vrijedno spomena,no bio je raženi kruh iz Dravskog Središća i prekomurska gibanica a sve se zaljevalo sa starim vinom kojeg je prinesel spomenuti vinar. Na kraju smo se prisjetili naših dragih prijatelja koji više nisu znami,pala je slična pjesma.
Ona,kad ti grobar preko …. zadnju lopatu zemlje hiti.
Odnikug se pojavio harmonikaš,pa je došla violina i na kraju cimbule. Što reči na kraju,zapili smo Martina,za nas i za one koji nas čekaju da im se pridružimo.