Državnici i poduzetnici

Samo dvije notorne činjenice. Nesposobnosti i lopovluka.

Zadnji slučaj INA. Dobro znam da se i u Yugi kralo. Znao je tanker zalutati. 80-tih godina sa Pantovčaka smetlari su odpeljali crne vreće pune novaca na Jakuševac,  gdje su ih otvorili majstori za sirovine. Nikad se vlasnik nije javio iako su svi pretpostavljali čije su pare. Čistačica je pored  svojih vreća sa smećem iznesla pred kuću i pogrešne.

   Onda smo imali jednopartijski model. Polit komesari i agitpropovci su bili nedodirljivi. Nažalost model se nastavlja.

Jučer smo bili svjedoci nekritičkog pristupa problemu. Tipovi bez etičkog principa. Bezobrazno su se čudili, ko puran glisti /ljudi moji zar je to moguće-Mladen Delić/ a onda lavina čestitki institucijama koje sa tim nemaju baš ništa. Čestitka PR kreativnoj agenciji na blamaži. Kao da su čestitali, svanuo je dan ili pala noć.

Po zakonu, banke moraju prijaviti svaku transakciju veću od 200 000 kn. Što su učinile, prijavile diletante. Prvo uredu za pranje novca, ovi USKOKU a oni Poreznoj. Instrumental, komu i čemu čestitati. Kakav je tu bio fizički ili intelektualni napor. Provjerili penzića. A ovaj kaže, lešinari, pa oli ne vidite da san od tri olive proda pet bokuna ulja, e,a. 

Javili su se odmah “državnici” uplašeni količinom ukradenog novca i diletantizma pa lupetali gluposti. Nastala je erupcija demagoškog zadovoljstva ukazujuću na činjenično stanje, da pravosuđe radi. Sud u tome uopće ne sudjeluje. Barem ne u ovoj fazi.  A vrli premijer je bio bogato isfućkan u Splitu na otvaranju EP u vaterpolu. Badava njegovim 36 savjetnika. Barem mu je jedan savjetnik mogao dati savjet, što manje u javnost. On i njegova ekipa uopće ne prepoznaju trenutak odgovornosti. Pored subjektivne odriču se i objektivne. Ma ni govora. Primjer. Naše željeznice u godinu dana kasne 2 godine. U Japanu vlak, jedan, kasni par minuta ministar da ostavku. Zašto, pa nije on vozio lokomotivu. Beroš se nije javljao na telefon Matijaniću, reče premijer, zadovoljno.    

    A zašto poduzetnici. Kao što sam pretpostavio to se i otkrilo. Firma koja je kupila plin bila je i dobavljač plina INI. 

Nema kod naših vrhunskih poduzetnika poslovnog znanja, tehničkih inovacija, roba više vrijednosti, samo inovacija lopovluka.

Ovaj model je već viđen u 90-tima. Ivek je dobio mogućnost da čuva državne rezerve u žitu. Da rezerve ne stoje bez veze on im je  omogućio da se rekreiraju. Ispraznio silose, tako da je na dnu bilo 2 m žita i na vrhu silosa 2 m. Tih 2 m na vrhu držale su daske. Silos prazan. Akciju je namjerno zapackao sveprisutni pravnik države. A Ivek da spasi sebe i pajdaše, na brzinu popunio silose. Kupio žito u samom jeku domovinskog rata u Vojvodini. 

Kad je izvozio državi je naplaćivao uslugu. Tu istu proviziju je uzimao kad je i uvozio. Između tih transakcija rezerve žita /nacionalno blago/ pretvarao u osobno bogatstvo. 

  Na takvim poslovnim zasadama Ivek je izrastao u najvećeg poduzetnika u državi.