5 kolo ZBL

Jutro 18.01 na Ivanščicu. Vž na -9 C a Bednja -6 !? Na bregu -3,1 i sunčano. Staza preko Mrzljaka nije bila za trku. Trebalo ju preusmjeriti na cestovnu. Poslije 1 km teško se kretalo. Nakon 2 km a posebno kod jela, čisti led. Da sam znao kakva je staza ne bih ni išao. Mladost prošla a ozljede se teško zaližu. 

  Došao je i Branko. Pružio sam ruku i rekao da nisam zlopamtilo osim toga ne dozvoljavam da se družim sa osobnom negativnom energijom. Usporiti entropiju koliko se može. Ko želi biti dobar sa mnom dobro a ako ne želi, opet dobro. U svakom slučaju ne izazivam netrpeljivost. Samo ljubav. 

  Nas dvojica krenuli smo zajedno. Zadnji. Skupina od 68 mlatnutih mokrom krpom /uzrečica mog oca/ po hladnoći ostavila nas  300 m. Na 2 km Branko je zaostao i stavio dereze. Ja sam nastavio sa derezama u đepu. Područje jela prešao sam na ruke koristeći postavljenu ogradu. Prošao sam Mrzljak i staza je bila nešto bolja. Prešao sam par cura i jednog dečka koji je imao problema sa zrakom. Oštar suh visinski i sibirski zrak rezao je pluća. Neki su se udaljili od prirode. Kuća i kancelarija uzima danak. Moj rezultat na cilju 68 minuta. Sasvim zadovoljavajuće na uvjete. Cestovna staza bila je izvrsna jer sam se po njoj spustio do Grobeka a onda kod Mrzljaka na dereze i pipajući po ledu do parkinga. Na mjestima ni one nisu pomagale jer nekoliko šiljaka od 8 mm nije bilo dovoljno a da noga ne proklizne na ledenoj nizbrdici. 

  Hladnoća i loša staza ali je svejedno bilo puno vikendaša. Dođem do parkinga, pun, čak se parkiralo uz cestu. Da, treba čuvati prirodu i biti dio nje.