Bitiarbitar

   Zatajile varnostne službe pri preverjanju prostorov MZZ glede prisluškovalnih naprav.
Tako bi nekak izgledalo kad bi se magla razišla i guske promolile kljunove iz nje. A možda sad tek ulazimo u prav/n/u magluštinu.
Prvi sam zauzeo stav iako nisam ni predcjednik a ni premijer. Who am I / Jackie Chan/, porezni obveznik i drugi mandat nemam, osim, samoproglašeni premijer u sjeni. U svakom slučaju kao da sam nekima pisao verbalne ekvilibrije. Neki su se uspjeli vratiti u sadašnjost, neki još zbunjeno objašnjavaju a neki prepisuju zadaću od mene. Mala digresija, u svemu tome smiješno je da sam ja bio za đačkih dana glavni prepisivač, pa sam za kaznu išao pet /5/ puta u prvi razred.
   Pozorno sam pratio sve medije u okolici i emisije na temu bitiarbitar.
Naši se još nisu snašli, očito, još nisu ništa prozborili o osnovanim sumnjama iz Slovenije da je Hrvaška imala nešto sa prvom rečenicom.
 Glavni krimen za soseda je prisluh. Da se odmah bez ostatka odredim, naši sosedi su mi vrlo bliski, tam imam i prijatelje, poslovne partnerje, nešto uvozim u ova rđava vremena. Čak i ja nešto prodam prek granice. Konačno na Bledu su me upoznali 1982 sa triatlonom /po predpisima / pa mi se zameril. Bolje mi je pasal naš dravski /kečerski,  slomi protivniku ruku ili nogu prije nego dođe do bicikla/. A tu je i moj prijatelj /stara Sablja/ sa kojim se budem u Videmu /nedelju-sutra/ pomeril v sprintu. I najvažnije. Za mlađih dana sam odlazil v Velenje, Domžale i Ljubljanju zagledavati boju očiju. Za dobrog soseda sve bi dal.
  Dakle, Hrvaška nema ništa sa prisluhom. Dosta je bilo zbunjenih kad su počele kuloarske pričice. Onda su došli transkripti, a sosedi su rekli da su to priče za malu djecu i politikanstvo. Nažalost, netko je veoma inteligentno navukao sosede na tanak led i osvanula čistopisna snimka. Kaos, blamaža i škandal. I tu ide mala digresija, nisu svi prijatelji. Ima i onih koji nisu prijatelji, pa bi sosedi morali među  njima tražiti ko je to snimio. A ko najviše nas optužuju u ovom škandalu. Jedan bivši komunistički diplomat, kasnije po vojni na više funkcija kod soseda. Njemu od svega toga najviše smeta prisluh, više nego mednarodna blamaža. Kad su ga pitali, da je obrnuta situacija, rekao je da to nije korektno pitanje.
   Ima jedna interesantna činjenica, nitko, ama baš nitko da spomene Svetu Geru. Teritorij naš a sosedska vojska na njoj. Paze da ne dobije krila pa da ne odleti u maglu. Tu bi dodal i blokiranje pregovora za EU.
  Komentar, fučkaš sosede/jedne i druge/ koji se svade oko lavora vode.
 A da je Hrvaška u svemu tome čista, dokaz, za snimku je odgovoran mobitel, snimka je izvrsno čista. I drugi dokaz. Vjerujem da bi nama više odgovaralo da smo imali te dokaze i koristili ga za tajni pritisak na arbitražu. Tu imamo model ponašanja iz jugoslavije kad je u UN-u bio glavni tajnik Kurt Waldheim. Jugo tajne službe su znale za njegovu mračnu prošlost kada je za vrijeme ll svjetskog rata bio u nezgodnoj vojnoj postrojbi. Pa su ga uredno ucjenjivali. Kad je završio mandat i postao predsjednik države, onda su korektno objavili njegovu prošlost. Kao zahvala.
A da smo mi u pravu vis a vis magle, potvrdio je i ugledni prof. Miha Pogačnik i stavio je pripombu, da se sosedi nama ispričaju.
   Vrhunec igrokaza je zahtjev tajništva arbitara, da se odredi novi sudec i gremo naprej.
   Tekstopisec:Srečni Ropar