Kockarnica

  Opet pondelek 21.10.13 RZG 1, Elijana Čandrlić, Vedriš, Šuker. Povod Eurostat u 11 sati.  Prvi za riječ se javi Šuker i navali, nečinjenje te nečinjenje. Što je i istina, dvije godine ništa, nego još gore. Ali ovaj puta me gđa Elijana iznenadi, spustila Šukera na zemlju iako ima dosta kila. Pa i ni vi se niste proslavili. Odgovor, ali molim vas lijepo, pa mi ovo, ono, pozitivna nula i tak. Čisti šlamperaj. Odmah na tu nulu ja odgovaram, ja sam na ovoj stranici napisao minus 3%. Potvrda Eurostata minus 7,8%. Zašto sam i ja fulal, jednostavno kakve podatke je davalo ministarstvo, ja sam dodao faktor zvani-kosturi iz ormara a to je bilo 3%.  Onda je išao red lijepih priča od Vedriša. Pa se opet Šuker spotaknuo. Pa molim vas lijepo sva ministarstva su u ove dvije godine probile proračune. Što je točno, ali gđa  Elijana dometne, pa to ste i vi radili. Od tog trenutka do kraja emisije Šuker se primirio. Za kraj gđa Elijana iskoristila pitanje, Eurostat će uzeti razdoblje 2009 do 2012, nema brige kaže Šuker, sve je transparetno.
    Je, najveći deficit od 2009 do 2011, tak je bilanciral Eurostat, znači ostavili su kosture. Jasno da ovu sadašnju ekipu to baš ne opravdava. I jedni i drugi V. Hugo.
Stvarno stanje je 5% deficit a dug opće države je blizu 60% /55,5%/.  Šuker bi htio da se dijete rodi i da odmah ima 20 godine ili puoka. Ipak se knjiga čita od otpočetka.

Sad smo dobili semestralnu zadaću a lijepo sam davao upute, rezanje, MMF kad se možeš snjime nadmudrivat, poticaji, administracija. Ponovo Estonija, egal država, ima 125 zaposlenih mi 8000. Sveukupno administracije, javno, državno 180 000. Plus penzioneri. To je taman koliko ih ukupno radi. Loše je da u primarnom sektoru, ajd zaokružiti ću 400 000. Prevedeno u račun vjerojatnosti i zbiljnosti. Radnik iz primarnog sektora treba grbiti za desetoricu.
   Rješenje je najavio minister Linić, rasprodaja,/ dobićemo minimum od minimuma/, PDV i poreze.  I što sad reči. Pa ništa, ovo je nacrnji scenarij koji nam se dogodio. Tu sad treba dodati i psihološki efekt da oni koji mogu trošiti i oni su se stisli pa nema PDV-a, nema potrošnje dobara koja mogu utjecati na novo stvorenu vrijednost. I polako se pretvaramo u brod luđaka. Što i ne mora biti loše. Naime u davno doba, umno skrenute, one opasne odmah su maknuli sa scene a oni koji nisu bili opasni za okolinu, na brod. Tako su se gradovi na moru riješavali luđaka. Oni sa većom empatijom dali bi brodu posadu i kapetana. Oni okrutniji uz povoljan vjetar natrpali bi brod samo luđacima i pustili ih sudbini.
   Bolje da krenem na ljepšu temu. Poduzetnici.
  Teško me uvrijedio moj velepoštovani minister Linić, rekavši da je dao poduzetnicima 8 miljardi i da nisu pokrenuli poslovnu državu. Istog trenutka sam mu oprostio, mislim da se malo pogubil. Nije mu lako i htio sam tu izjavu zaboraviti kao da je ni bilo. Imam i pametnijih poslova, atestiranje proizvoda za EU i izvoz. Kad kod nas i tako nema kruha za poduzetnike. U međuvremenu, dogodio se put u N. York i izjava da nam netreba krediti a prije 20 dana orbi in urbi da nam neće ni 2 milj.$ neće biti dosta.
    Opaca odakle sad Kopernik i kakve on veze ima sa našim deficitom. Malo ozbiljnosti mi nebi falilo, pa ću kroz sve izjave sublimirati eksplicite odgovor. Samo da opet me ne pogodi epitet katastrofičar. Kaže nema potreba za zaduživanje, vidi 20 dana, onda vjetar u leđa da ćemo imati iduće godine rast / Svjetska,MMF itd /
Kaže da će biti zadovoljan kad nam bude rast 2,5%. A, aa, neće. Moj statički model kaže, sa 4,25% rasta, pokriće se deficit, a ostalo, šta zube, na klin po domaćem.
     Izjava da ima sredstva za posuditi sa nižom kamatom, kojom? Po mojim informacijam bilo je ponuda 7,2 i 7,3 %. Kapital je plašljiva životinjica, ne poznaje državne granice pa oni koji nisu kockari drže u Njemačkoj kapital i još plaćaju da im ga čuvaju.
    Svejedno bi se dohvatio uvrede za 8 miljardi. Da budem i ja uvredljiv, kome ih je dao, od tog neka traži da pokrene državu. A ako misli na onih 2 % onda i odgovor, to je 23 na 25 PDV. Nije čak ni poništeno nego teret ako se faktura ne plati. A kako je kod nasi izvrsno plaćanje u datum Valute, nemaš brige da 6  mjeseci, naplatiš. Sve u tendenciji EU propisa. Eh moja ozbiljnost, može i ovako. Za prošlu godinu profit je iznosio Za Hrvatsku 0,8 %. Pa ko je tu lud da se muči, ulaže i radi, kad se može kockati sa 7%. A domaći poduzetnici, što bi, dizali kredite i opteretili imovinu/čitaj djedovinu/ i u nesređenoj državi zaigrati rulet. I zadovoljno uplaćivao 500 bezpotrebnih nameta. Viva komore.
     Glasaš za njega daš mu posao a onda te elegantno popljuje, veliko hvala.   

Što se tiče prodaje za krpanje rupa, trenutnih minus u proračunu od 13 miljardi sa svom prodajom nećemo umanjiti da se spustimo ispod dvoznamenkastih miljardi. Zato su tu građani koji će sve to platiti. Pardon, sve što je živo na ovoj planeti nastoji u svojo ostavštini nešto i ostaviti korisno za produžetak vrste. A na pitanje naših potomaka što će jesti, serviraćemo im dugove, ceste, brodove i nesposobne političare.
   Čudne stvari se događaju, sve što je na prodaju marketinški solidno prezentirano. Croatia Air- avioni svaki čas mijenjaju pistu slijetanja zbog nekih teškoća, Ceste su odjednom pod USKOKOM, J&P Morgan, može i Chase&Co. Neki kockar je uzeo kredit 100 miljuna EUR-a 2009 g. po 9,37%, ‘?!?”, sad su se sjetili kad ih treba prodati, sve je to marketing, što je sljedeće. Železnica Cargo, po prugama voze, hvali se brzinama od 30 do 50 km na sat. Prije sam ja sa bicom u Zagrebu nego vlakom. Ako se počne CO, Pošta i Poštanska banka pljuvati znači da je prodaja sigurna.
   Neznamo voditi državna poduzeća, jer se uporno tvrdi da je država loš gospodar. Nije država loš gospodar, nego su loše postavljeni kadrovi. Loši gospodari a još lošiji trgovci. Objavljujemo same negativnosti, kakve su nam firme za prodaju i još najavljujemo koliko želimo. Sve minimaliziramo. Primjer nedavno prodane ceste u svijetu za 500 km dobili 4 miljarde $ a mi za 1000 km tražimo 3 miljarde EUR-a

   Za kraj od dr. Marića /HDZ/, rekao je da to istiniti događaj. Ide on Jelačićem, kad ga zaustavi neki čovjek, predstavi se i utvrdi da su zajedno išli u osnovnu školu. Kroz uobičajenu kurtoaziju, dozna da se bavi nekretninama. Pa ga pita, kako, kad baš nije bio neki đak. Ah pusti to, ja ti rasprodajem čačovinu. Jel ? Da, zato sam rekao sinu neka se primi knjige jer čačovine više neće biti.

T.P.