Makroekonomija

Neugodna jučerašnja vijest da je umro moj profesor Bičanić. Bili smo vršnjaci. On profa a ja student. Čudni su putevi povijesti. Tko zna kako bi bilo da ja nisam prvo glancao klupe na strojarstvu, informatici pa tek kao olinjali studen završio na ekonomiji. Kao i u povijesti EU. Što bi bilo da su Jonjani pobijedili ili da nije Bizant izgubio od Selđuka /Turci su im bili vazali/ kod Manzikerta. Ne bi bilo Stambola a ni zemljice Bosne. O kojoj bi to Prokletoj avliji Ivo Andrić pisao?

   Žao mi je, prof. Bičanić bio je ljudina iako se tjelesno nije isticao. Bio mi je treći profesor iz kolokvija Makroekonomije. Za neznalice težak predmet. Još su dvojica formativno utjecala na mene. Prof Babić i prof. Jurčić. Ipak od svih lučonoša i neprikosnoveni car ekonomije bio je prof Branko Horvat, nesuđeni nobelovac i kod koga sam htio polagati ispit. No ekipa ga primirila a plaću je primao, uzeli mu katedru. Ostala je i rečenica: mali bu nekaj s tebe. Mali jer je bio viši od mene.

  Za prof Bičanića još neka dobra riječ. Pored profesure znao je pisati kolumne gdje je sa žarom znalca raskrinkavao sve naše  dnevno ekonomske gluposti i lopovluke, posebno s osvrtom na. Zna se. 

  Neka sad sa mirom i dalje kombinira modele za moguće naše uzlete u gospodarstvu.

  Marić. Hvala mu na potvrdi mog eseja. Zamalo sam prozvao kretenima sve one koji su odgovorni a ćutali su na kretenizam.   

Zabrinula me njegova izjava da će ipak biti uvećana cijena aviona zbog indeksacije. U tom grmu leži zec. Naime poznato je da naše javne ponude uobičajeno završavaju sa anexima ugovora. Sve je po zakonu. Nadam se da i ovaj posao neće biti po modelu, kako se kod nas ugovaraju poslovi.

  Da se dobije posao ide se sa najnižom / nelogičnom/ cijenom a onda se cijena nadograđuje na projekat ako se grlica pokakala na bager ili je punica umrla. 

Ili treba pet puta bojati tunel. 

  Odoh na 1 kolo Ivanščice.