Milan Remar
Dobri duh Varaždina, 25. 07. 11 otišel je delati spelancije na neko drugo mjesto.
Još u petak smo se mimoišli, kod kazališta, bio je živahan i životan na svom malom Poniju, ja na Meridi.Kak je uobičajeno ja nisam imao vremena,pa se nisam zaustavljao i eto ga ode Joža Klopotec, humoristički lik sa svojom rubrikom. Da sam stao otišlo bi najmanje pola sata ali bi mi srce bilo na mjestu.
Inače,kad smo se sreli bilo bi bok Klopotec, na to je bio jako ponosan i to sa pravom, bio je najbolji “KLopotec” u tjedniku Varaždinec. Uostalom bio je doajen svega i svačega. Kak je sam rekel,završil sam trgovačku školu a i škola mi baš nije bila interesantna pa se bavio sportom, boksom, tenisom, gimnastikom, novinarstvom, snimanjem emisija za televiziju, urnebes je izazvao u emisiji “Dva kapetana” / Čkalja i Aleksić, Krstil je vino u Janjetu, danas je to Privredna banka, štimung za Martinje, pa je stoga bio biškup, bio je i deda Mraz, pa Sv Nikola, a napravio je i TV reviju ljepotica u jednom međimurskom selu i bio majstor i doktor duhovnosti. Svu svoju intelektualnu imovinu strpal je u knjižicu “vinske napitnice i štikleci”.
Kad bi se sreli, prvo je bilo o sportu. Obično bi znal pitati: čuj, još tiraš on svoj triatlon, je tu i tam se malo razgibam, on bi nastavil, znaš da sam ja boksal, kak nebi znal. Opet si mislim, nikad ga nisam pital koja je to kategorija bila, muha ili papir. Pa smo malo o gradskim temama, pa malo sam ga propital o familiji u Čakovcu, svojevremenu sam sa njegovim nećakom radio u poznatoj međimurskoj firmi, oko 15 let. A čuj Zlatko /Krznarič/ti je dobro,vu penziji je ali njegov sinek baš i nije /isto Zlatko i bivši prvak u spidveju/,nikak da se okani brze vožnje. I pri svakom susretu imao sam dojam da će stotku doskočiti bez problema. Za 90-ti rođendan imao je lep intervju u novinama u kojima je godinama uveseljavao čitatelje a odgovorne posramljivao, pa se dogodilo ponekad da je imao “intervju u Općinskom komitetu”
Rođendanski intervju napravljen je par mjeseci prije rođendana 12. travnja 1921, na to me je posebno upozoril, je lepo su mi napisali.
Za taj svoj 90-ti primljen je i u Gradskoj vječnici i tam je rekel:
Vidimo se za deset let kad bum slavil stotu, jer još se nesem dodrl!– poručio je Remar.
Za kraj jedan štiklec za zdrav život od JOŽE KLOPOCA
Vu prirodu kada zajdeš / lepote kojekakve najdeš /friškog zraka se nadišeš /lepog cvetja namirišeš.
Osim toga zgubiš i salo / pak se i posušiš malo / da te feršlok nebu stresel / i vrag prije reda odnesel.
Zato ako hočeš zdravi biti / rujnoga vina još dugo piti / vu planinare se zapiši / pak vu brege zbriši.
Tam vu miru i tišini / kakvu zgodnu pucku primi / vu ljubavi i sreči snivaj / na friškom zraku daj uživaj.