Krenem jutrom za Jasku 18.05 sa Njuškom. Neki nemir kod mene a i kod psa. Možda sam projicirao moje stanje na njega. Mi smo dva u jedan. Na autoputu vozim iza osobnog auta nekih 100 metara. Pras kamenčić u staklo i baš pred registraciju. Lijepo. 
Dođemo malo ranije na Štros. Prijava, sve u redu. Nova platforma Stotinke lošija od stare. Nema kategorija a ni ime kluba za koji se nastupa? Dobim broj, pamučnu majicu, bonove i Perrier !! vodu. Vidim nema čipa. Kažu da će ručno !? bilježiti. Zvone zvona na uzbunu. Zahvaljujući Stotinki na nekim trkama nisam ni uvršten a kamoli proglašen. Prošle godine u Hrebincu bilo me, nigdje. Pri kraju proglašenja ja digao frku. Organizator je malo spasio blamažu. Srećom me mnogi znaju pa je na kraju sezone vatro-kupa ipak ispalo na dobro.
   Poučen nevoljama Stotinke bio sam par puta na vezi sa g. Bosakom. Nisam bio izgleda uvjerljiv jer na Jaskanskoj trci potpuni debakl. Osim što se u prepoziciji pojavila konačno moja kategorija M70. Da se osiguram išao sam provjeriti da li sam uopće upisan. I kad je završila trka kod dvoje mladih /2 laptopa/ da mi provjere koji mi je plasman. Nisu mi mogli ništa reći. Trku završio u 9 i 30 a da čekam proglašenje u 12 i da nisam na postolju. Za to vrijeme mogu biti doma. Na mobitelu nema ništa a od dvoje nikakve koristi. 
Počinje proglašenje i mene nema ni u M65 ni u M70. Padne mi mrak na oči. E sad je dosta. Zgrabim voditelja jednom rukom za vrat i podignem ga /patuljak, samo je nogicama vrtio po zraku/ i zaurlam gdje sam ja. Uspio je prokrkljati da je tako dobio napisano na nekim papirićima. Sad sam zakuhao. Odem opet do ono dvoje i zasipam se na njih. Kad sam pitao niste znali i sad da me odmah pronađete. Curica je uspjela propištati da me negdje ima. Pazi sad našla me među M70 a patuljak je cupkao za mnom. Na kraju sam se sam najaviio imenom i prezimenom na mikrofon i popeo na postolje. Dobio sam zlatnu medalju kao Ženski Senior-foto. Nažalost neki su dobili, ništa. Mnogi nisu uopće bili na ciljnoj listi.   
   Iako je dan počeo loše što se bližio kraju, raspoloženje sve bolje. Bilo je i dobrog na trci. Na brežnoj trci od 5 km moj rezultat 29,53. Zlatna sredina kao najstariji. Osim toga sreo sam Mirka Stiplošeka, nakon nekih desetak godina. Zadnji puta je to bilo na triatlonu u Brestanici. Pijuckali smo pivu sa Čižićem. Nema nam više Mladena. Za stara dobra vremena i sad smo završili na pivi kod starog pajdaša koji je točio pivu za trkače. Dobro mi je legla točena / 5 kom/. I jedna putna u autu. Kod nas još ne kažnjavaju otvorene piće u autu. Vozim doma i slušam misu iz Vatikana. Raspoloženje se popravilo. Misa na latinskom. Tako se služila kad sam bio ministrat svom kateheti pateru Šagi. Mislim da je od 1968 misa na hrvatskom jeziku. Oko 19 provala veselja, Herman je imao izvanrednu predizbornu komunikaciju. Proročki sonet: Nemojte da vas opet prevare. Zagrepčani su ga poslušali. A i onaj doktor Goluža imati će više vremena za odgovoran rad. Više radi manje pričaj. Da ne ostavlja instrumente u ženskim rodnicama. Za Lovrića savjet, isti koji sam dao i njegovom bivšem šefu. Neka  Metropolu napravi u Poganoj Vlaki- narodni primitivni osvrt: lako je sa tuđim po strništu ili po gloginjama. Moj uljuđeni osvrt, došao na tuđi živi i minuli rad.