Odlazak u Italiju, osnovni razlog je, duhovno-gospodarstveni. Sporedna tri bila su vezana na sport. Prvi, jer je jedan varaždinec odustao na Tour Croatia, zbog natučenih rebara. Moj susjed iz paralelne ulice. Idem dokazati da se trka može završiti i sa slomljenim rebrima. Drugi, kad sam već u Veneciji odem na triatlon u Cavallino. Treći, veoma važan razlog. Biće zabilježen kao NAJSPORTSKIJI DAN /22.04./ u HSV Triathlon Kärnten. 
   Dvije ekipe otišle su na državno prvenstvo Ausrije, u duatlonu i na trčanje 10 km, treća na AAT cup, Cavallino.
   Kad sam izlazio iz bazilike sv.Marka, zadnja molitva bila je, neka i odustanem, ako je to neki zagovor. Neka klonem, da se osramotim samo neka moja iskrena molitva bude učinkovita. 
Trka mi je bila patnja, izvedba katastrofa, posebno plivanje. Bic nekak, trk nikak. 50 dana bez treninga. 16 minuta lošiji rezultat od prošle godine. I takav nikakav, nisam bio zadnji.
  Na odlasku, poslije proglašenja, treći u kategoriji /iskreno, bila je neka štela /, pogledam u smjeru Venecije. U večernjoj izmaglici na moru se pojavila izmaglica koja je polako postajala sve veća i dobivala obris jahaća na konju.
U trenu shvatim da me to sv. Marko /Aleksandar V./ pozdravlja jašući na svom ogromnom konju Bukefalu. 
   Izgleda da sam se na krivom jeziku molio, ja završio trku a onda mora biti, PADA VLADA.